Šta je EKT?
Elektrokonvulzivna terapija (EKT) je način lečenja malog broja ozbiljnih psihijatrijskih poremećaja. Ovaj način lečenja razvijen je prvobitno tridesetih godina dvadesetog veka, a najveću popularnost dosegao je pedesetih i šezdesetih godina. Danas je retko u upotrebi.
Kako funkcioniše EKT?
Tretman se sprovodi tako što se kroz telo propušta struja sa ciljem da se izazove epileptični napad, otud i naziv elektrokonvulzivna terapija.
Način na koji struja postiže svoje efekte nije poznat i tokom godina upotrebe više teorija je predloženo. Psihijatri koji zastupaju tezu da je depresija uzrokovan hemijskim disbalansom u mozgu, na primer, smatraju da EKT dovodi do oslobađanja nagomilanih neurotransmitera. Druga istraživanja sugerišu da EKT možda dovodi do poboljšanja cirkulacije i do stvaranja novih krvnih sudova u određenim moždanim strukturama.
Da li EKT zaista funkcioniše?
Sprovedeno je više studija koje su utvrdile da osobe podvrgnute EKT-u imaju bolje šanse za oporava u poređenju sa placebo kontrolnom grupom.
U slučajevima veoma teških depresivnih epizoda, EKT ima brži i bolji efekat od medikamenata.
Kome EKT pomaže?
Danas se EKT koristi najčešće u slučajevima teških depresija kod kojih ni jedan drugi način lečenja nije dao adekvatne rezultate.
Kome EKT ne pomaže?
Nije verovatno da će EKT biti od koristi u slučajevima blage ili umerene depresije ili u slučaju bilo kog drugog psihijatrijskog poremećaja. Takođe, EKT danas nema mesto u terapiji shizofrenije.
Koji su neželjeni efekti EKT-a?
Kratkotrajni:
- Glavobolja
- Bol u mišićima
- Konfuznost
- Gubitak pamćenja
U najvećem broju slučajeva ovi neželjeni efekti su blagi i brzo nestaju
Dugotrajni neželjeni efekti elektrokonvulzivne terapije, iako blagi, javljaju se kod većine osoba koje su podvrgnute ovoj vrsti tretmana. Pravilo je da su ovi efekti izraženiji što je duže trajao tretman.
Šta korisnici misle o EKT-u?
Metaanaliza istraživanja o ovome sprovedena je u Velikoj Britaniji 2003. godine. Procenat zadovoljnih korisnika kreće se od 30 do 80%. Istraživači su napomenuli da je u studijama koje su sprovodili lekari procenat zadovoljstva bio veći nego u studijama koje su izveli korisnici.