Mala mutacija na genu za serotoninski receptor 2a povezana je sa visokim rizikom za razvoj shizofrenije. Varijanta gena za ovaj receptor nazvana “rs6314” utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti kod ljudi bez obzira da li imaju shizofreniju ili ne, tvrdi profesor Alesandro Bartolino sa Univerziteta u Bariju. Ranije istraživanja ovog receptora povezala su različite varijante gena sa veličinom nekih moždanih struktura kao što je hipokampus – deo limbičkog sistema ljudi koji igra važnu ulogu u pamćenju.

Mnogi ljudi koji imaju ovu gensku mutaciju neće razvitii shizofreniju, premda je statistički i kod njih rizik povišen. Stoga ova analiza ne može da se koristi kao “skrining” test za shizofreniju. Značaj ovog istraživanja leži u tome što je tim profesora Bartolina povezao prisustvo ove mutacije kod osoba koje imaju shizofreniju sa načinom na koji reaguju na terapiju. Primećeno je da ovaj gen određuje način na koji će osoba reagovati na terapiju olanzapinom (atipični antipsihotik kod nas registrovan kao Zalasta) ili klozapinom (Leponex).

Premda je to još uvek domen “naučne fantastike”, ovakva istraživanja predstavljaju male pomake ka personalizovanom tretmanu shizofrenije. Ako bi lekari preliminarnim analizama mogli da odrede na koje će lekove pacijenti bolje regovati, mnogo bi se brže pronašla doza i kombinacija lekova koja bi garantovala stabilnost i maksimalno smanjila rizik od relapsa.

U današnjem svetu se borimo sa stresom svakodnevno. S obzirom na to da je on jedan od glavnih faktora rizika koji ugrožavaju zdravlje, trebalo bi na vreme da savladate metode koje mogu da pomognu u oslobađanju od stresa. Na mnoge životne situacije ne mozemo da utičemo, ali možemo da utičemo na način na koji te situacije interpretiramo i kako se nosimo sa njima. Veliki broj terapija i rešenja pomažu dugoročno. Kratkoročno, možete pomoći sami sebi. Evo nekih metoda čije efekat smanjuje stres već u prvih par minuta. Continue reading →

Istraživanje koje je početkom februara objavljeno u časopisu Anali interne medicine pokazalo je da osobe srednjih godina koje su u dobroj fizičkoj kondiciji imaju 40% manje šanse da razviju simptome demencije do šezdeset pete godine, u poređenju sa njihovim vršnjacima koji se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću.

Premda naulnici sa Kuper instituta u Teksasu nisu uspeli da naprave direktnu vezu između kognitivnih sposobnosti i vežbanja, smatraju da se zapravo radi o tome da vežbanje pomaže pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema što omogućava dotok dovoljne količine kiseonika koja omogućava nesmetano odvijanje metabolizma mozga.

Psihijatri sa Klinike za psihijatriju Opšte bolnice u Masačusecu pregledali su istorije bolesti čak 38 397 pacijenata koji su tretirani antidepresivima. Rezultati sugerišu da antidepresivi iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (poznati kao “SSRI”) mogu da doprinesu nastanku srčanih problema kod dugogodišnjih korisnika. Izračunati rizik iznosi 20%. Ovo istraživanje potvrdilo je od ranije poznat podatak da neki stariji antidepresivi iz drugih grupa, poput amitriptilina, imaju slične neželjene efekte.  Continue reading →